NISU HTELI PREKO REDA: Princ i princeza sa decom satim čekali da se poklone Časnom pojasu Presvete Bogorodice
Dodajte Kurir u vaš Google izborPrinc-naslednik Filip i princeza Danica Karađorđević, sa decom princom Stefanom i princezom Marijom, danas su satima strpljivo stajali u redu ispred Hrama Svetog Save, čekajući da se poklone Časnom pojasu Presvete Bogorodice.
Iako je temperatura bila visoka, a red ispred Hrama dugačak, članovi kraljevske porodice nisu želeli da koriste nikakvu protekciju, niti da preko reda pristupe jednoj od najvećih svetinja pravoslavnog sveta.
Njihov gest izazvao je veliko oduševljenje među vernicima, koji su im prilazili da se pozdrave, rukuju i fotografišu sa njima. Pojedini su, kako se moglo čuti ispred Hrama, želeli da ih propuste napred, ali su princ Filip i princeza Danica to odbili, želeći da kao i svi ostali vernici sačekaju svoj red.
- Bili su sa narodom, mirno i strpljivo. To je mnogima značilo, jer su pokazali poštovanje i prema svetinji i prema svim ljudima koji satima čekaju - rekao je jedan od vernika.
Gest koji je mnoge podsetio na staru srpsku vladarsku tradiciju
Posebnu simboliku ovom događaju daje i činjenica da se Časni pojas Presvete Bogorodice u srpskom predanju vezuje za svetog kneza Lazara, jednu od najznačajnijih ličnosti srpske istorije i vladarske tradicije.
Prema predanju, upravo je Sveti velikomučenik knez Lazar poklonio Časni pojas manastiru Vatopedu na Svetoj Gori, gde se ova velika svetinja čuva vekovima. Taj čin ostao je upamćen kao jedan od simbola duboke veze srpskih vladara sa pravoslavljem, Svetom Gorom i poštovanjem Presvete Bogorodice.
Zato je današnji dolazak Karađorđevića u Hram Svetog Save, i to ne uz počasti i privilegije, već u redu sa ostalim vernicima, za mnoge imao snažnu poruku. Nekada je srpski vladar darivao svetinju manastiru Vatopedu, a danas su članovi srpske kraljevske porodice, u molitvi i strpljenju, prišli istoj svetinji zajedno sa svojim narodom.
U tome su mnogi vernici prepoznali tihu, ali snažnu paralelu između stare srpske vladarske tradicije i savremene kraljevske porodice Karađorđević - ne kao pitanje počasti, već kao pitanje vere, skromnosti i pripadnosti narodu.
Hiljade vernika i dalje čeka ispred Hrama Svetog Save
Ispred Hrama Svetog Save danima se formiraju dugi redovi vernika koji žele da se poklone Časnom pojasu Presvete Bogorodice. Građani dolaze iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, ali i iz inostranstva, a mnogi u redu provode i više od šest sati.
Časni pojas Presvete Bogorodice, koji se vekovima čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, retko se iznosi van manastirskih zidina. Zbog toga je njegov dolazak u Beograd za veliki broj vernika događaj od posebnog duhovnog značaja, naročito za one koji nemaju priliku da odu na Svetu Goru.
Redovi se protežu duž vračarskih ulica i Svetosavskog platoa, ali uprkos dugom čekanju i vrućini, među okupljenima vladaju mir, tišina i molitvena atmosfera.
Svetinja koja se, po predanju, vezuje za samu Bogorodicu
Časni pojas Presvete Bogorodice smatra se jednom od najvećih svetinja pravoslavnog sveta. Prema crkvenom predanju, reč je o ličnom predmetu Presvete Bogorodice, koji je ona sama satkala od kamilje dlake, a prilikom svog Uspenja predala apostolu Tomi.
Svetinja je kroz vekove čuvana sa posebnim poštovanjem. Najpre je, prema predanju, bila poverena pobožnim ženama u Jerusalimu, potom je preneta u Carigrad, a kasnije je, posle burnih istorijskih okolnosti, dospela u manastir Vatoped na Svetoj Gori.
U pravoslavnom svetu Časni pojas ima posebno mesto, a brojna svedočanstva govore o molitvenoj utehi, duhovnom ukrepljenju i isceljenjima koja su vernici povezivali sa molitvama pred ovom svetinjom.
Baš zato je scena ispred Hrama Svetog Save, u kojoj hiljade ljudi satima strpljivo stoje u redu, a među njima i članovi kraljevske porodice Karađorđević, za mnoge bila više od običnog prizora. Bila je to slika vere, strpljenja i zajedništva - onakva kakva se retko viđa.
Kurir Društvo